Euronews BiH: Od 1. januara naredne godine minimalna primanja će iznositi 1200 maraka. Međutim, nije planirano da se to naziva platom. Možete li nam objasniti kako je to zamišljeno?
Mijatović: Naime, s jedne strane imamo radnike, a s druge strane poslodavce, i svi imaju svoje viđenje ovog pitanja. Nije ovo pitanje izazvalo kontradiktornost. To su učinili mediji koji pokušavaju da stvore kontradiktornosti. Na pres konferenciji, nakon sednice Vlade FBiH, kada smo uputili proceduru izmene i dopune zakona o dohotku, vrlo smo jasno objasnili šta je zamisao. Dakle, uvodimo novi termin, a to su minimalna obavezna mesečna primanja kao početak fiskalnih reformi koji se sastoje iz nekoliko segmenata. Ograničili smo period trajanja odluke koju ćemo doneti nakon izmene dopune zakona o dohotku i same izmene zakona koji se odnose na dohodak na godinu dana.
Dakle, tokom tog perioda, paralelno sa tim, idemo sa usvajanjem zakona o fiskalizaciji finansijskih transakcija, i moramo videti koliki će biti dodatni prihodi u budžet, koliko ćemo moći da napravimo ovaj “overcapping” koji će se sigurno desiti u ovom trenutku kada, kao što smo zamislili na početku mandata, podignemo minimalnu platu na 1.000 KM, a spustimo doprinose. To je vrlo jednostavna priča. Dakle, ta minimalna obavezna mesečna primanja će se sastojati od minimalne plate koju smo planirali da povećamo sa 619 na 700 KM, uz prigodni topli obrok od 260 KM, prevoz od 50 KM i radni učinak koji će biti pokriven zakonom o radu i zakonom o doprinosima sa 200 KM. Paralelno sa tim, postoji opcija da, ako razgovaramo sa poslodavcima o nekim među rešenjima, postoji mogućnost da uredba bude dovoljna da definiše ta minimalna mesečna primanja, ali o tome ćemo pričati kada dođemo do toga. Dakle, priča je kristalno jasna.
Suština za radnike je da će to biti minimalni iznos koji će primiti, i ispod toga neće moći da idu. Za poslodavce, to znači da će imati samo onaj deo minimalne plate koji će biti oporezovan, a sav ostatak, dakle, onaj koji je u iznosu od 100 KM, biće oslobođen oporezivanja. Videt ćemo kako će to izgledati, tu je i kreditni procenat koji ćemo definisati do 700 KM. O tome ćemo pričati kasnije, sigurno do kraja godine, ali suština je da su ovih 200 KM učinka, a to prevoz, obroci, naravno nisu deo minimalne plate.
Euronews BiH: Pomoć Jablanici, vrlo aktuelno pitanje. Znamo šta je Vlada FBiH uradila, šta je urađeno s pozicija konkretno iz vašeg Ministarstva?
Mijatović: Evo ovako, prvo bih želeo da naglasim jednu stvar, nije samo Jablanica pogođena poplavama, već još sedam opština. Međutim, opet se ovo pitanje pretvorilo u političko pitanje, koje je vrlo jasno SDA artikulisala kroz Jablanicu, stvarajući grad slučaj u čitavoj priči. Kada govorimo o privredi, jedina Vlada FBiH je uputila milion maraka u pet pogođenih opština za direktnu pomoć privredi. Mi smo na kraju godine i sada, u ovom trenutku, raspoložili sredstva koja su ostala u budžetu. Tako smo, pre raspodele, uputili milion maraka prema privredi. Do 27. decembra, ako se ne varam, trebali su biti upućeni zahtevi prema komisiji i sistemu koordinacije. Moji saradnici su me izvestili da je urađeno sve u vezi sa popisom i procenom štete, kao i kada je u pitanju privreda. Pričamo o sumi od oko 40 miliona konvertibilnih maraka.
Naravno, posle se uvek postavlja pitanje metodologije i ko je taj koji je radio procenu. Zbog toga smo se mi odlučili da po 200.000 maraka uputimo u opštine, a da one, na osnovu svoje metodologije, odrede kako će pomoći privrednicima koji su pretrpeli štetu. Imamo 3-4 velika preduzeća koja su zaista pretrpela ogromnu štetu, ali smo imali kontakt sa njima od prvog dana i ti ljudi su pokriveni osiguranjem. Dobar deo štete će biti pokriven osiguranjem, kao što je slučaj sa “MS Wood”, koja je ozbiljna industrija. Oni su se prvi dan javili, čuli smo se i obišli ih, a osiguranje će pokriti gotovo dve trećine štete. Dakle, sve što bude u moći Vlade, bez dileme, ono što je na nas polagano, do kraja godine ćemo rešiti, a naravno, da ćemo u sledećem budžetu planirati sredstva kako bismo, koliko god to bilo moguće, nadoknadili štetu koju je privreda pretrpela. Moramo malo ozbiljnije razmisliti, edukovati se i početi da koristimo osiguranje.
Moram biti potpuno jasan, u ovom trenutku nemam pojma da li uopšte imamo litijum u Bosni i Hercegovini. Nisam siguran da iko u političkom životu FBiH to tačno zna. Ali tema je postala popularna, pa se o njoj razgovara, iako možda to nije najvažnija stvar u ovom trenutku. Bilo bi bolje da se bavimo temama kao što su smanjenje doprinosa, povećanje plata, isplata penzija i druge stvari koje su od konkretne koristi građanima, nego da se bavimo popularnim temama koje donose političke poene.
